Tuesday, November 9, 2010

Slikari!













Slike na platnu, poluproizvodi za slikare! Slike su na pamučnom slikarskom platnu, našpanovane na blind-ram, formata 30x45 cm. Neke su dovršene, neke poludovršene sa mogućnostu dodatnog sliokanja. Slikajte preko ovih slika i ponudite ih na tržištu kao ulja na platnu! Cena je 800 dinara.

Friday, October 29, 2010

Konji - slike na platnu


Krdo konja je na snegu. Kompozicija je skladna i dinamična. Dolaze do izražaja konji koji su tamniji u odnosu na belu pozadinu. Slika na platnu nema prvi i pozadinski plan, jedino se konji vide.

Thursday, October 28, 2010

Ulja na platnu


Kako se slika uljanim bojama

Budite svoji, ne kopirajte druge slikare, tako ćete lakše postići dobar rezultat.
Platno očistite od prašine sa velikom četkom mekih vrhova.
Kada mešanjem spravljate boje počnite od svetlijih, a kada slikate prvo krenite od tamnih detalja. Da vam slika bude jasna ideja bliska.
Pri mešanju boja pazite da ne bude masa previše tečna, koristite najpre kombinaciju samo dve boje.
Sečivo noža za mešanje obrišite papirnom salvetom ili starom krpom. Takođe krpom možete obrisati dlačice četke.
Izbegavajte da koristite boju direktno iz tube. To možete samo kada radite sa jakim ushićenjem, kada ste sigurni šta ćete dobiti.
Izbegavajte da skicirate ugljenom po platnu, isprljaće se, pomešaće se sa bojom.
Kada hoćete da potamnite sliku koristite tamniji ton iste boje, kada hoćete da posvetlite koristite svetliji ton iste boje preko tamnijeg.
Povremeno gledajte sliku poluoštro, kao da ste razroki, ili malo zažmirite da biste videli opšti utisak.
Postoje četke za slikanje od bivolje dlake iz ušiju ili od repa. Od repa su oštrije, čvršće, iz ušiju su meke.
Izbegavajte tanke četkice. Obično je najbolja ona koja vam u prvi mah izgleda predimenzionirano.
Držite četku po sredini, ne kao olovku pri dnu.
Kada hoćete da ispravite neželjeni nanos uljane boje, prvo skinite boju nožem, zatim vlažnom krpicom pređite preko boje. Na kraju suvom krpom.
Nemojte pri slikanju biti previše oprezni već spontani. Ne ostavljajte jake ivice.
Koristite palete za jednokratnu upotrebu. Dobre su stare lp gramofonske ploče.
Brišite krpom zatvarače uljanih boja i navojni deo tube.
Pročitajte etiketu boja da vidite jesu li otrovne. Po pravilu nisu. Izbegavajte da jedete i pijete u ateljeu. Provetravajte prostoriju.
Terpentin i laneno ulje su zapaljivi.
Vrste ulja koje se koriste za razređivanje uljanih boja:
  • Eterično ulje
  • Ulje lavande
  • Laneno ulje
  • Suncokretovo ulje
  • Terpentin
  • Naftni derivati

Wednesday, October 27, 2010

Crtezi





Kako se crta

Olovka je drvenasta alatka koja sadrži pigment, koji može biti boja, pastel, grafit ili ugljen. Najčešće se crta grafitnom olovkom. Olovke sa oznakom H su tvrde, što veći broj sve tvrđe. Olovke B su meke, 9B je najmekša, raspada se poput ugljena. HB je srednja tvrdoća, dobra je za izvlačenje kontura ili za pisanje. Meke (B) grafitne olovke imaju manje gline u sebi. Tvrde olovke imaju više gline. Preporučujem vam kombinaciju olovaka: B, 3B, 7B, HB i 2H. Tvrđe olovke od 2H mogu oštetiti papirnu podlogu. Pribavite i jednu do dve patent olovke sa različitom debljinom mine. One su standardno tanke olovke, tokom rada ne postaju sve tanje kao što je slučaj kod drvene olovke.

Papir za akvarel se koristi bez kiselosti, dvestapedeset do trista gramski. Često se crtež radi skice radi, ne toliko da bi bio konačno završen crtež. Kvalitet hartije se ocenjuje spram ujednačenosti strukture. Ako se ponegde raspada pod olovkom, bolje je da taj papir koristite za akvarel. Tonovi crteža se lakše postižu kad papir ima malu hrapavost nego kad je potpuno gladak. Za linijaste crteže bolji je glanc papir.

Gumica za brisanje crteža treba da bude ranih oblika. Kockasta za veće površine, pljosnata za linije. Možete koristiti gumicu na olovci koja vam može biti pogodna za male detalje. Nožem možete oblikovati veće gumice spram potrebe konkretnog crteža.

  • Ne dodirujte papir za crtenje previše jer čovekova koža ima malo ulja na sebi kojeg obično nismo svesni. Masnoće zapuše pore na papiru i ne dozvoljavaju da se grafit otisne.
  • Ako je crtež u boji napravite po malo polutonova, ne prelazite odmah na drugu boju.
  • Beonjače kod očiju i zubi nisu potpuno beli, imaju mali sivi ton. U oku se često vidi refleks svetlosnog izvora.
  • Kad slikate idite odozgo na dole, da ne oslanjate dlanove na crtnani deo slike.
  • Portret se uglavnom sastoji od polutonova, manje od linija, kao što se i kosa uglavnom crta u prelazima, ne linijama. To zavisi od vašeg stila slikanja.
  • Za tamne partije ako želite da nemaju refleks, koristite olovku 3B.
  • Sprejiranje crteža fikstivom smanjiće sjaj i zaštitiće crtež od neželjenog razmazivanja.
  • Tajna crtanja je u strpljenju.
  • Crni nikad nije potpuno, kao što ni belo nije bez detalja.

Akvarel


Kako se pravi akvarel slika.

Kod akvarela je važno vešto slikanje tamnih u odnosu na svetle detalje. Akvarel je slika kao kroz mutno staklo. Tehnika "mokro na mokro". Jednim slobiodnim nanoženjem boje na papir stiče se veština slikanja, što čini slikaru dobru zabavu.

Ovde nije potrebna disciplina i preciznost već lakoća i sloboda pokreta. Vodena boja dok je mokra lako se razliva zato je potrebno unapred misliti i refleksno slikati. Razlivanjem vodene boje postiže se struktura površine. Stavite malo morske soli u akvarel da vidite koja je razlika u dobijenoj strukturi. Probajte razlivenu boju da upijete salvetom, toalet papirom, papirnom maramicom.

Ako vam je akvarel sa dosta nanesene boje i dosta tečnosti kašitrajte prazan papir na sliku da dobije te jednu kopiju kao u ogledalu, koju možete dalje dorađivati.

Tuesday, October 26, 2010

PEJZAŽ - umetničke slike perspektiva i obojenost





  • Gledajući sa aspekta panorame, perspektiva kod pejzaža je vrlo važna. Omogućava slikaru da definiše odnos oblika, njihov raspored po dubini. Postoje tri karakteristična plana, prvi plan, glavni deo i pozadina.
  • Obrisi postaju manje naglašeni sa udaljenošću, neoštri su jer posmatrač ne vidi dobro udaljene predmete kao prvi plan umetničke slike. Koloritet postaje veliki pokretač emocija kod posmatrača, pri čemu pažnja raste.
  • Boje mogu biti progresivno hladnije u daljini (što se ne odnosi na bele detalje).
  • Kolorit se sve više smanjuje sa daljinom.
  • Kontrast i kolorit se sve više smanjuju sa udaljenošću, jer su dalje od posmatrača.
  • Detalji scene su sve manje izraženi sa udaljenošću.
  • Mali nagoveštaji linearne perspektive skreće pogled na pozadinu glavnog plana slike.
  • Detalji u daljini su sve menji.
  • Boje se mogu analizirati po svojoj vidljivosti u daljini, nisu sve isto vidljive.
  • Oblici se deformišu sa daljinom, postaju u daljini sitniji nego oni koji su bliži.
  • Oblici koji su na istoj liniji se preklapaju sa udaljenošću.
  • Detalji umetničke slike se najlakše mogu izraziti, odvojiti od pozadine ako se doda malo komplementarne boje po obrisima. Tako se dobija oštrina kod udaljenih predmeta.
  • Paralelne linije na pejzažu se stapaju u pozadini pod uglom od nula stepeni.